Nago telo, kao večita inspiracija, uvek između čulnosti, erosa i svetosti, sledi čovekovu istoriju još od antičkih vremena. Viđeno očima mladog i talentovanog fotografa Nikole Miljkovića, još jednom je uzdignuto iznad ličnog i banalnog. Baveći se ženom, zrelošću njenog tela sa svim njegovim nesavršenostima, izbegavajući naknadna obrađivanja, uspeo je da nas ne ostavi ravnodušnim.

Poigravajući se kompozicijom, harmonijom linija, igrom svetlosti i senke, on ispituje svoje mogućnosti i često dovodi rad do granica apstrakcije. Iako je žensko telo tema njegovih radova, on je u više navrata uspeo da  prevaziđe čisto figuralno predstvaljanje nagog ženskog tela, komunicirajući sa posmatračem najčešće linijom i svetlošću.

Rad Nikole Miljkovića svakako nije još jedan u nizu omaža ženskom telu, slavljenje njegove senzualnosti i erotičnosti. Ostajući veran sebi, uzimajući žensko telo kao centralni motiv svojih radova, odlazi korak dalje. Višeslojnost značenja ovih radova zbunjuje i dovodi u sumnju njihovo tumačenje. Posmtrajući ih kao celinu, nameće se pitanje nisu li svi oni međudobno povezani, ostavljajući nam prostora za razmišljanje o priči iza. Bilo da su graciozni ili prenaglašeni položaji u pitanju, bavljenje pokretom i kretanjem tela ne bi bili prvi put predmet njegovg istraživanja. Čulnost i putenost, tekstura kože, nikada nisu u potpunosti zaboravljeni.

Katarina Čudić
Istoričar umetnosti